U zivotu mozete da dobijete sve sto zelite, ako budete u dovoljnoj meri pomogli drugim ljudima da dobiju ono sto zele”!
Neki dan sam gledao domaci film:Zena sa slomljenim nosem.! Ako nisi gledao, ukratko: Devojka je htela da se ubije a dete ostavila slucajnom taksisti. Ovako nesto je moglo da se dogodi bilo gde na svetu. Sta da sam ja ta beba u kolevci. Zavisio bih u zivotu od ljudi koji bi naleteli na mene. Da li bih se smrzao ili ostao ziv. Dobio drugu sansu, vaspitan na nacin onoga koji bi me prihvatio. Sta bi od mene postalo u zivotu. Svasta mi se mota po glavi, sta sve moze da mi se dogodi, a ja tada uopste ne mogu da odlucujem.
Da uzmemo normalnu pricu. Da si se rodio u normalnim uslovima , da zivis sa oba roditelja, da si pametan i da si dobar u skoli, posle zavrsio i srednju, sta dalje ili zavrsio si fakultet, sta dalje? U mom odrastanju, bilo je zavrsi skolu pa se zaposli. Kad imas dobar posao imas buducnost, imas penziju. A sada, sta sad kad se ni jedna fabrika nije otvorila , zadnjih dvadeset godina, kada nema vise za stalno, vecina nas radi na odredjeno vreme? Vecina nas radi ono sto ne zeli cak i posao o kom pojma nema.
Namerno sam stavio ove dve suprotne zivotne price, mada ima raznoraznih situacija, prica, odrastanja, svako zna svoju. Mi sve ove zivote zivimo danas, ne treba da se vracamo unazad, ali pri tome moramo imati informaciju , da bi mogli barem malo kvalitetnije da zivimo. Uvek se setim jedne price Mome Kapora, kaze:”Setim se mladosti, onog vremena kad smo lepo ziveli, samo mi nikad nije bilo jasno, zasto mi je bilo lepo? Zbog onog divnog bezbriznog zivota tada, ili zato sto sam imao osamnaest godina?
Informacija nama samima je veoma vazna, sta da radimo u datom trenutku, u ovom trenutku u ovom vremenu!
Najveca istina, a koju mnogi nisu shvatili pa zive u onom starom vremenu, ne zeleci promene, da je industrijska era prosla.
A ti, ti se ne bi promenuo ni za zivu glavu. Imas svoje navike,radis isto kao i pre dvadeset, deset, pet godina, ne ti se ne bi menjao!
Industrijska era je pala. Nema je vise , pala je sa Berlinskim zidom. Zar ne shvatas? Nema vise toga, da radis do penzije u jednoj firmi. Pravila su se promenila. Industrijska era je trajala petsto godina i gotovo. Od onog radoznalog Kolumba do Berlinskog zida. Imali smo doba inkvizicije pa nestalo, pa doba renesanse pa ga nema. To su periodi covecanstva kada se ljudska svest menja, kada se zivi drugacije, kada se menjaju navike, kada se drugacije drustvo ponasa.
A ti ne mozes da se menjas a celo covecanstvo se promenulo.? Ti si bitan! Ako imas lose navike menjaj! Ako te ne ide menjaj! Ustani pa opet padni,ustani, kreni dalje. Nemoj ko neka kukavica da odustanes! Kazes ja to ne mogu, nemam izbora,morao sam. Imas izbora uvek i nisi morao.!
Stani pred ogledalo i dobro se ispricaj sa samim sobom. “Radio sam to i to, gresio sam to i to, jeo sam govna, bas tim recima, priznajem da sam seronja!” Kad samom sebi pokazes da ces od sad drugacije ziveti, biti posten prema sebi, tako ces lagano biti posteniji i prema drugima. Nece ti onda biti svi krivi sto si neuspesan, a samo si ti ispravan, te ces tako pre krenuti putem kojim se teze ide a ne linijom manjeg otpora.
Ovo je doba informacija. Krenulo je i ko zna koliko ce to trajati. Prethodna je trajala pet vekova. Sta ce se sve saznati? Toliko se sve brzo odvija, toliko informacija o svemu i svacemu, a ti jos kukas, nisi se snasao! Pa pre pet godina nismo ni znali za skype, a sad mozemo da pricamo do mile volje a i da se vidimo. Danas pricam sa ljudima koje sigurno nikad ne bi ni sreo ni video u doba industrijske ere. Jel kukas i dalje ili ti se malo sire vidici? Nadam se da si me razumeo.
